Načini na koje vas strani jezik čini pametnijim, ili kako napraviti teretanu za intelekt

Jednostavno rečeno, jezik čini čuda u našim mozgovima. Ne samo da imamo različite koristi koje se ispoljavaju u svakodnevnoj komunikaciji, već se nešto menja i “ispod haube”. Svakako da su jezici danas neophodni za građenje karijere, ali njihovim poznavanjem ćete probiti i nevidljive barijere koje postoje među ljudima iz različitih zemalja.

Bićete lakše prihvaćeni i ljudi će vam više verovati ako im se obraćate na njihovom maternjem jeziku. Još ako umete da ispričate vic, stvar je rešena, postali ste “domaći”.

Ne morate da idete daleko u jezičkom smislu. Za početak vam je dovoljan engleski, jer poznavanje samo jednog stranog jezika već značajno menja vaš intelekt.

Dvojezični test prepoznavanja boja

Deca kada počinju da uče strani jezik, obično prvo nauče da broje do deset i osnovne boje. Međutim, i odraslima je problem da i na maternjem jeziku brzo prepoznaju boju, recimo crvenu, ako je njeno ime napisano zelenim slovima. “Dvojezičare” ovo ne muči – mozak prvo pročita reč, pa tek onda prepozna boju. Zatim potroši još vremena na ažuriranje oprečnih informacija. Poznavaoci stranih jezika ovo mogu da urade mnogo brže i tačnije. Ovo možete i sami da probate – izgovorite naglas boju kojom je reč napisana, ne onu koja je napisana.

Multitasking? Nikakav problem

Kognitivni neurolog Elen Bjalistok, koja se bavi uporednim istraživanjima ponašanja onih koji govore samo jedan, ili više jezika, sprovela je testiranje tokom kojeg su ispitanici morali da upravljaju vozilom u simulatoru, a da pritom moraju da obavljaju i druge radnje, na primer da razgovaraju telefonom.

Svim kandidatima su vozačke sposobnosti opale ako bi radili dve stvari istovremeno, ali su oni koji ne govore samo jedan jezik ipak bili primetno bolji od ostatka, iako zadaci koje su obavljali nisu imali veze sa upotrebom stranog jezika.

Suština je u tome da dvojezični, ili višejezični umovi nesvesno “prizivaju” iz memorije rečnike svih jezika koje poznaju, i zato im je mozak naviknut da radi dve stvari u isto vreme. Takođe, ovo pospešuje moždane funkcije i time omogućava “žongliranje” u nekoliko pravaca razmišljanja.

Donošenje nepristrasnijih i racionalnijih odluka

Verovatno mislite da je proces izvlačenja zaključaka i donošenja odluka identičan i na maternjem, i na stranom jeziku. Međutim, istraživanje koje su sproveli stručnjaci Univerziteta u Čikagu, pokazuje da je trud koji je uložen u uspostavljanje komunikacije na stranom jeziku uslovljava ljude da budu sigurniji i racionalniji pri donošenju odluka, umesto da se oslanjaju na podsvesne emocionalne signale.

Eksperiment obavljen u Čikagu bio je krajnje jednostavan – svim ispitanicima podeljeno je po 15 dolara i zatim im je predložena opklada – jednom delu na maternjem, a drugom na stranom jeziku koji tečno govore. Ukoliko pogode na koju će stranu pasti novčić, dobili bi po 1,50 dolar za svaki uloženi. Statistički gledano, svi bi sigurno imali više novca pre ili kasnije. Međutim, oni kojima je opklada ponuđena na maternjem jeziku, nisu bili toliko voljni da se upuste u avanturu. Oni koji su dobili ponudu na stranom jeziku, više su rizikovali i radije se kladili – dvojezični mozak takođe i brže analizira probleme novonastalih situacija i brže pronalazi logiku. Zamislite koliko to može biti korisno u poslovnom svetu!

Odložena demencija

Nažalost, poznavanje stranog jezika ne može da spreči pojavu Alchajmera i sličnih oboljenja, ali može da ih značajno odloži i ublaži. Elen Bjalistok je došla do zaključka da pacijenti oboleli od Alchajmera koji govore strani jezik, bi počeli da prosečno ispoljavaju simptome pet godina kasnije nakon onih koji ne govore druge jezike. Kod pacijenata koji su imali isti nivo opadanja moždanih funkcija, dvojezični su ipak zadržali više sposobnosti. Poznavanje stranog jezika im je kupilo vreme.

Godine su samo brojka

Većina onih koji su dvojezični nije to postala izborom. Potreba i stalna izloženost stranom jeziku u ranom detinjstvu ih je dovela tu gde jesu. Često se smatra da je učenje jezika za odrasle daleko teže, ali ovo je zabluda – učenje stranih jezika je teže deci. Setite samo koliko vam je vremena bilo potrebno da tečno naučite da govorite maternji jezik, o čitanju i pisanju i da ne govorimo.

Međutim, svako ima svojih prednosti. Dečiji mozgovi su osetljiviji na nove zvukove, i govoriće strani jezik bez akcenta. Sa druge strane, životno iskustvo, razvijeniji kognitivni aparat i napredno razumevanje jezičke “mehanike” kod odraslih, je svakako ogromna prednost. Neuropsiholog Albert Kosta došao je do zaključka da poznavanje stranog jezika daje iste prednosti izvršnim moždanim funkcijama i zdravijem starenju, bez obzira kada ste počeli da ga učite.

Ovo je potvrdio i kognitivni psiholog dr Hristos Pliacikas – oni koji su kasnije u životu počeli sa učenjem stranog jezika su opet imali razvijenije i efikasnije moždane strukture od onih koji nikada nisu učili druge jezike. Ali, kako je on rekao, “utapanje” u strani jezik je ključ preoblikovanja mozga. Dakle, potrebno je biti izložen stranom jeziku što više, jer mozak nastavlja da nadgrađuje naučeno čak i kada je izloženost prošla.

Mi u Kontextu čvrsto verujemo da poznavanje stranog jezika razvija um i otvara vrata za koje niste ni znali da postoje. Nećemo vas samo učiti frazama i gramatici – otvorićemo vam um i proširiti vidike, uvećati sposobnosti i pobrinuti se za to da sve to ponesete sa sobom kroz život, koji će biti mnogo šareniji i uzbudljiviji. Strani jezik se ne upoznaje samo kroz učenje, već i kroz trening, a mi imamo sve potrebne sprave za vežbanje moždanih vijuga. Ne gubite vreme.