Nepodnošljiva lakoća izražavanja 

Neke stvari je teško izgovoriti, bez obzira na tip ličnosti. Nije lako nekome izjaviti ljubav, ili mu staviti do znanja da niste zainteresovani. Loše vesti je izuzetno emotivno teško saopštiti, ili nekome u lice reći šta mislite o njemu.

Međutim, oni koji govore jedan ili više stranih jezika, imaju manje poteškoća kada su u pitanju ozbiljne ili neprijatne teme, ili kompleksne moralne odluke. Nedavno obavljeno istraživanje koje su uradili psiholozi sa Univerziteta u Čikagu i Pompeu Fabra Univerziteta u Barseloni, donelo je veoma interesantne rezultate.

Studija kaže da oni koji govore strane jezike mnogo lakše izlaze na kraj sa moralnim dilemama, jer se obično odluče za najpraktičnije rešenje, što ne bi bio slučaj ako upotrebljavaju maternji jezik.

Naučnici koji su došli do ovih saznanja, veruju da je njihov značaj veliki, jer u današnjem svetu veliki broj odluka svih vrsta se donosi na stranom jeziku. Neki čak i smatraju da se rezultati ovog istraživanja mogu upotrebiti za predviđanje toka debata u Ujedinjenim nacijama ili Evropskom parlamentu.

Rezultati su jasni – kada govorimo strani jezik, naše emotivne reakcije su smanjene. Ovo ima za posledicu psihološku distancu, odnosno nedostatak emotivne bojazni oko rezultata odluka.

Istraživači su izveli dva eksperimenta, doduše sa sličnom postavkom, pomoću kojih su došli do ovih zaključaka. Upotrebljen je eksperiment u kojem je pretpostavljeno da voz punom brzinom ide ka petoro ljudi koji su zavezani za prugu. Ispitanicima je dat izbor – mogli su da ne urade ništa i time dozvole da petoro ljudi pogine, ili im je data mogućnost da šestu osobu gurnu ispred zahuktalog voza – smrt jedne osobe bi sprečila smrt ostalih pet.

Ispitanici iz nekoliko zemalja su se, kada im je ova dilema predstavljena na stranom jeziku, u dva puta većem broju odlučili za praktičniji pristup, koliko god on bio morbidan – radije bi aktivno žrtvovali jednog čoveka, kako bi spasili petoro ljudi.

Drugi eksperiment bio je malo drugačiji. Ovoga puta data je mogućnost da voz promeni kolosek. Na jednom je i dalje bilo vezano petoro ljudi, a na drugom samo jedna osoba. Dakle, ispitanici su mogli da biraju ko će nastradati, dok su u prvom eksperimentu morali da gurnu nekoga pred voz,  ko inače nije bio u opasnosti.

Osamdeset posto ispitanika odlučilo se za manje zlo, odnosno praktičniji pristup i izazvali bi smrt jedne osobe, kako bi pet preživelo. Zaključak je glasio da, kada imaju dilemu na stranom jeziku, ljudi se manje boje gubitka, radije se izlažu rizicima, i manje upliću emocije u proces razmišljanja.

Razlog ovome je verovatno taj što se strani jezik uči u daleko manje emotivnom okruženju od maternjeg, i zahteva veći trud. Samo prevođenje jezika, bilo da ga sami radimo u sebi, ili neko to radi za nas, gubi na emotivnom sadržaju. Verovatno bi vam ovaj tekst na nekom stranom jeziku bio manje zastrašujući.

Ovo ne znači da nećete zavoleti naše časove i kurseve stranih jezika, ako već niste. Prijavite se i proširite svoj um.