Ljudi koji govore više od jednog jezika imaju mnogo bolju priliku da „pokupe kajmak“ u svim sferama života – lakše nalaze posao, sa manje problema stupaju u kontakt, a intelektualna korist od toga je gotovo neizmerna. Na kraju, dokazano je i da mozak sporije stari i intelektualne sposobnosti se duže zadržavaju kod onih koji poznaju makar jedan strani jezik.

Međutim, to nije sve. Poznavanje stranog jezika menja i pogled na svet. U proteklih 15 godina, veoma obimna istraživanja su sprovedena na temu kako se znanje jezika odražava na moždane funkcije. Stalno prebacivanje sa jezika na jezik može da se shvati kao svojevrstan trening za mozak.

Nemci znaju kuda se kreću

Istraživanje koje je svojevremeno objavljeno u naučnoj publikaciji „Psychological Science“ je obuhvatilo određen broj ispitanika, koji su govorili samo engleski ili nemački, ili oba jezika.

Dato im je da pogledaju nekoliko video snimaka koji su prikazivali ljude kako se kreću – gledali su ženu koja hoda ka automobilu i muškarca koji vozi bicikl u pravcu samoposluge, a zatim je od njih traženo da opišu šta su videli.

Ispostavilo se da oni koji govore samo nemački, imaju tendenciju da kretanju dodaju i svrhu tog kretanja kada opisuju radnju. „Žena hoda ka kolima“ i „Muškarac vozi prema samoposluzi“ su bili najčešći odgovori.

Sa druge strane, Englezi su jednostavno opisali radnju i njenog izvršioca – „Žena hoda“, ili „Muškarac vozi bicikl“. Iz ovoga se jasno vidi da Nemci imaju holistički, odnosno sveobuhvatni pogled na svet. Englezi se koncentrišu samo na radnju.

Za ovo postoji veoma jednostavan lingvistički odgovor. Engleski jezik zahteva posebnu formu glagola, present continuous, to jest sadašnje trajno vreme, da opiše radnju koja se dešava u trenutku govora. Nemački nema ovu karakteristiku, i otud nesvesna potreba za dodatnim informacijama.

Za sledeći zadatak, ispitanici su opet gledali snimke slične sadržine, koji su prikazivali ljude u pokretu, i od njih je traženo da kažu da li ti pokreti imaju konkretan cilj, npr. „Osoba ulazi u zgradu“, ili je on nejasan „Osoba šeta ulicom“.

Nemci su, opet, dodavali cilj radnje mnogo češće od Engleza. Ovo opet nalazi uzrok u strukturi jezika – Englezi više obraćaju pažnju na samu radnju, dok je Nemcima cilj te radnje u fokusu.

Promena jezika i perspektive

Kada su na red za ispitivanje došli oni koji govore oba jezika, pokazalo se da menjaju viđenje kretanja u zavisnosti od toga koji jezik govore u datom trenutnku. Englezi koji govore nemački su imali istu percepciju kretanja kao i sami Nemci, a sa druge strane, Nemci koji govore engleski su se „pravili Englezi“, to jest posmatrali su kretanje isto kao i oni kojima je engleski maternju jezik.

Učesnicima nije samo rečeno da upotrebe strani jezik, već su za to prethodno „izbaždareni“. Od njih se tražilo da ponove nasumične redoslede brojeva na stranom jeziku pre nego što im je postavljen zadatak. Na taj način, maternji jezik im je na izvestan način „blokiran“ u umu. Rezultat toga je da su imali viđenje predstavljenih radnji istovetno kao i izvorni govornici.

Nakon toga im je iznenadno dato da promene jezik u maternji, i percepcija se vratila u prvobitno stanje.

Nije nepoznato da se ljudi osećaju kao druga osoba kada govore strani jezik. Finski nije poznat po tome što je preterano prisan, pa nije retko da se čuje kako majka detetu kaže da ga voli na engleskom, iako im je finski oboma maternji jezik.

Arapi koji žive u Izraelu će radije shvatiti arapska imena u pozitivnom kontekstu kada govore arapski, nego kada govore hebrejski. Dakle, i društvene okolnosti mogu da utiču na promenu percepcije.

Poznavanje drugog jezika ima i poslovne prednosti – dokazano je da ljudi donose racionalnije poslovne odluke na stranom jeziku, o čemu više možete pročitati ovde.