Ruski za decu

Tradicionalno dobri odnosi Srbije i Rusije, kao i sličnost jezika, dovoljan su razlog za učenje ruskog jezika. Pored toga, dodatne mogućnosti koje pruža znanje ruskog jezika značajno mogu da utiču na budućnost vašeg deteta.

Trenutna situacija na ekonomsko-političkom planu još više je okrenula Rusiju ka Srbiji, te su investicije u oblasti poslovanja i nekretnina sve učestalije, što predstavlja dobru osnovu za dalje razvijanje rusko-srpskih odnosa.

Kako je ruski jezik, jedan od šest zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija, a ukupno ga u svetu koristi 250 miliona ljudi, i vaše dete bi moglo da bude deo ove zajednice i ostvari svoje životne ciljeve.

Naš cilj je da vaše dete u srednjoj školi može da čita Dostojevskog u originalu.

Lakši deo posla je obavljen. Postavili smo jasan cilj. Ali koji je optimalan put do njega? I kako očuvati motivaciju i želju deteta za učenjem? Loš put doduše nije opasan po život i zdravlje vašeg deteta, ali jeste gubitak vremena i novca.

O deci i učenju jezika

Šta deca vole?

Deca vole da se igraju, skaču, prave buku, da se kreću i trče u krug. Nemojte ih smirivati, iskoristite njihovu potrebu za kretanjem i primenite adekvatne jezičke zadatke

Deca vole da slušaju i pevaju. Oni su veoma dobri imitatori . Pevajte im. Oni će se uskoro pridružiti i pevati sa vama .

Deca vole da maštaju. Ona su spontana i radoznala. Dajte im prostora da se izraze.

Deca vole da se takmiče. Priredite im igre i kvizove. Podelite ih u grupe. Važno je da se na kraju proglasi pobednik, ali i da se predvidi utešna nagrada, kako bi se obezbedio fer-plej.
Šta deca ne vole?

Deca ne vole monotoniju.

Ponavljanje istog koncepta im brzo postaje dosadno. Ako nisu zainteresovani, ništa neće ni naučiti.

Deca ne vole statične časove .

Ako ih uključujete u njima interesantne aktivnosti u kojima je jezik sredstvo, a ne samo cilj, oni će ispuniti zadatak prirodno usvajajući jezik kao put do rešenja. Deci je potrebna interakcija.

Deca ne vole da slušaju nastavnika sve vreme .

Treba da kumunicaruju jedni sa drugima, da uče jedni od drugih.
Šta deca mogu?

Deca su veoma kreativna. Ona mogu da pričaju priče i zamišljaju nove svetove.

Deca mogu da uče nesvesno. Ona poseduju sposobnost neposrednog učenja kroz igru i interakciju.

Deci su bliske aktivnosti iz njihovog realnog života: iz škole, porodice, igre. Ona mogu da istinski zavole sve što ih podseća na to.
Šta deca ne mogu?

Mala deca ne mogu da shvate jezik putem definicije i zato im ne treba objašnjavati gramatička pravila.

Dečja pažnja je relativno kratkotrajna i varira u zavisnosti od uzrasta. Za decu uzrasta od 6 do 7 godina jedna aktivnost može da traje od 5 do 10 minuta. Promena aktivnosti ne znači promenu jezičkog fokusa, već izbor druge aktivnosti u kojoj se i dalje vežba isti sadržaj.

Dobar start je pola uspeha!

Prijava za kurs, razgovor sa profesorom i ulazno testiranje

Naša upisna procedura za decu od 4 do 12 godina počinje razgovorom sa profesorom i popunjavanjem prijave za kurs.

Pored osnovnih podataka o detetu i kontakt podataka o roditelju koji će komunicirati sa školom, prijava za kurs sadrži i sledeća pitanja na koje treba da date odgovor:

Kako vi vidite svoje dete?
Na koje njegove osobine, koje se tiču pristupa učenju, navika ili ophođenja u društvu, ili na koje posebne potrebe biste želeli da nam skrenete pažnju?
Koja su ostala interesovanja, oblasti u kojoj vaše dete postiže poseban uspeh?

Ulazno testiranje se vrši na način koji je primeren uzrastu deteta. Obavezno je ukoliko vaše dete ima neko predznanje, bilo da je ono stečeno kroz crtane filmove, kurs u prethodnoj školi jezika, bilo da ste sami radili sa njim, ili je jezik učilo u redovnoj školi (za decu od prvog do četvrtog razreda).

Svi podaci iz upisne procedure postaju deo portfolija vašeg deteta, koji ga prati tokom celokupnog školovanja u Kontextu.

Kontextov pristup

Naš pristup podučavanju dece od 4 do 12 godina u potpunosti je usklađen sa njihovim potrebama i sposobnostima.

Aktivnost koja na tom uzrastu najviše dominira i u kojoj se formiraju i unapređuju lične i socijalne sposobnosti deteta je igra.

U igri dete aktivira sva svoja znanja i umeća, a emotivni i estetski užitak koji mu ona pruža je nepresušan izvor motivacije da se uvek ponovo prepusti njenim čarima.

Holistički pristup

Gluma i scenska igra u nastavi stranih jezika pružaju adekvatan okvir da se izvorna dečja igra usmeri ka sticanju jezičkih znanja i njihovom aktiviranju.

Govor i delovanje dobijaju autentičan izraz i smisao, peuzimanjem uloga deca prestaju da budu samo učenici, oni agiraju kao ličnosti.
U činu glume deca angažuju sve svoje potencijale i talente, oni uče „svim čulima“.
Jezik postaje plastičan: razvija se osećaj za stil i registar, čak i na veoma ranom uzrastu.

Muzika i pevanje u nastavi olakšavaju i ubrzavaju učenje stranog jezika:

U činu pevanja dolazi do aktiviranja emocionalnih centara u mozgu, što rezultira osećanjima prijatnosti i sreće.
Razvijanje ritma je od ključnog značaja, jer unosi red u govor, motoriku i koordinaciju malog deteta, a kasnije olakšava pisanje i čitanje.
Centri za muziku i govor se nalaze u levoj hemisferi pa pesme koje dete nauči da peva daleko duže ostaju u sećanju od onih koje se recituju.

Praćenje napretka i komunikacija sa roditeljima

Svi naši dečji jezički nivoi definisani su u skladu sa realnim mogućnostima i potrebama dece odgovarajućeg uzrasta na njihovom putu do konačnog cilja - polaganja nekog od međunarodnih ispita na B2 ili C1 nivou do 3. ili 4. razreda srednje škole.

Praćenje napretka vašeg deteta realizuje se u skladu sa ishodima koji su definisani za svaki dečji nivo. Detaljnije informacije dobijate prilkom upisa u našu školu.

Na uzrastu od 4. do 7. godine, procena napretka se ne vrši izolovano već integrisano u samom procesu nastave. Deca to ne shavataju kao “testiranje”, a profesori dobijaju informacije za planiranje narednih časova.

Na uzrastu od 8. do 12. godine, pored navedenog takozvanog formativnog ocenjivanja, radi se i sumativno ocenjivanje postignuća putem testova. Testovi su zanimljivi i zabavni, decu motivišu za dalje učenje, a profesorima pomažu u efikasnijem planiranju kursa i unapređenju nastave.

Kao završne testove za engleski jezik na ovom uzrastu, u našoj školi obavezno se rade simulacije Kembriž ispita za decu na nivoima Startes, Movers i Flyers. Simulacije radimo da bi smo uštedeli vaš budžet, a na zahtev roditelja možemo organizovati i zvanično polaganje ispita koji koštaju 50 evra.

Simulacije ili zvanično polaganje Kembridž ispita za decu služe kao reper za merenje postignuća vašeg deteta. Vi kao roditelj na ovaj način možete da kontrolišete napredak vašeg deteta i efikasnost rada naše škole.

Stalna komunikacija i kontakt sa roditeljima ne podrazumeva samo puko izveštavanje o napretku, već kompletnu saradnju u cilju prevazilaženja eventualnih problema u procesu nastave.

Realizuje se kroz:

individualne i grupne sastanke sa vašim profesorom
putem našeg mejling i SMS sistema
preko naše online-platforme (24 sata kontakt sa školom), preko koje ćete uz korsničko ime i lozinku imati uvid u portfolio vašeg deteta, dobijati korisne informacije, davati primedbe i sugestije, popunjavati ankete

Predavači

“Učitelj mora privući dečja srca svojom naklonošću, drugarskim odnosom i ljubavlju prema detetu.” - Jan Amos Kamenski, češki filozof, začetnik pedagogije i didaktike.

Naše profesore biramo u skladu sa navedenom definicijom i shodno njihovom urođenom afinitetu za rad sa decom.

Oni potom pohađaju stalne eksterne i interne obuke za rad sa najmlađim uzrastima.

Naše profesore odlikuju:

Interpersonalne veštine

Oni poseduju sposobnost dobre interakcije sa decom i prepoznavanja stavova i očekivanja roditelja.

Naši predavači su edukovani da prepoznaju stanje, namere, motivaciju i osećanja na osnovu gestike, mimike, intonacije i ponašanja deteta.

Organizacione sposobnosti

Detaljno planiranje, izbor odgovarajućih aktivnosti i tehnika rada na času, stalna evaluacija, praćenje napretka i temeljna evidencija portfolija, odnosno učeničkih profila pretpostavka su efikasnog nastavnog procesa i optimalnog napredovanja u procesu učenja.

Komunikacione veštine

Profesori škole Kontext razumeju potrebe dece i osposobljeni su da na pravi način komuniciraju sa njima. Razvijene komunikacione veštine omogućavaju im da informacije o napretku deteta na razumljiv način prenesu roditeljima pisanim ili usmenim putem.

Kreativnost

Kreativnost naših profesora ogleda se u sposobnosti da otvoreni prostor u okviru igre kao autentične dečje aktivnosti popune ciljanim jezičkim zadacima, bez opasnosti da ih dete prepozna kao nešto nametnuto ili veštačko.
Pored profesora, za kreativno okruženje i razvoj dečjih potencijala zaduženi su naši spoljni saradnici: glumci, muzičari, plesači….

Strpljenje

Rad sa decom može da bude nepredvidiv, kao što su to nekad i sama deca. Naoružani strpljenjem, profesori u Kontextu za dete će uvek imati razumevanja i staloženo rešavati svaki eventualni problem.

Fizička izdržljivost

I na kraju, ali nikako najmanje bitno, profesori u Kontextu moraju biti fizički spremni pre ulaska u učionicu. Rad sa decom zahteva mnogo energije.

Upoznajte ih!

Milica Hrnjazović

Nemački jezik

decembar, 2003. godine

Profesorka nemačkog jezika: „Opet nisi naučila München – Weltstadt mit Herz?!“

Ja (u sebi): „Sigurno postoji bolji način za učenje nemačkog od besmislenog bubanja teksta napamet!“

novembar, 2004. godine

Ja: „Šta misliš, da li da upišem istoriju umetnosti ili nemački?“

Moj brat: „Upiši nemački! Veruj mi, imaćeš priliku da ideš na brojna studijska putovanja i da ostvariš prava na stipendije. A kasnije ćeš lako naći posao.“

decembar, 2004 godine.

Druga profesorka nemačkog jezika: „Da, znanje nemačkog jezika otvara mnoge mogućnosti. Ali, to je ozbiljan posao, moraš predano da se posvetiš tome. Da li si sigurna da to želiš?“

Ja: „Sigurna sam.“

jul, 2005.godine

Drugarica: „Čuvaj taj indeks, sad kad smo ih konačno dobile!“

septembar, 2008. godine

Profesorka na Filološkom fakultetu: „Dobili ste stipendiju od Univerziteta u Osnabriku. Putujete u oktobru.“

januar, 2009. godine

Lektor na Filološkom fakultetu: „Izabrani ste za četvoromesečnu stipendiju na Fakultetu za prevođenje. Prvog marta budite u Beču i javite se na Katedri za germanistiku.“

februar, 2010. godine

Direktor škole Kontext: „ Vidim, bili ste u Beču, to je dobro. Da li pored znanja nemačkog i engleskog imate iskustva sa programima za onlajn učenje jezika?"

Ja: „Da, bili su mi od koristi za spremanje nekih ispita. Mislim da je u njima budućnost.“

septembar, 2011. godine

Profesor na Filološkom fakultetu: „Čestitam vam na uspešno odbranjenom master radu na temu Hipertekst i hipermedija, nove tehnologije u učenju nemačkog kao stranog jezika.“

decembar, 2011. godine

Direktor škole Kontext: „Moramo sad da uvedemo tu online varijantu, nove tehnologije u učenju.“

Ja: „Odlično. Ja sam već počela da postavljam neke lekcije i vežbanja po nivoima."

Direktor škole Kontext: „U njima je budućnost, nema nam druge.“

jun, 2012. godine

Drugarica: „Pa vi u školi imate i onlajn učenje u ponudi? To je super!“

Ja: „Pa da. I meni je sad postalo zabavno da kreiram testove i lekcije na taj način. Pre par meseci sam išla na seminar na temu Moodle i Blended learning, pa sam tamo dosta toga saznala.“

oktobar, 2012. godine

Direktor škole Kontext: „Miličice, treba za sutra...“

Ja: "To je već urađeno. Pa, ja sam profesor nemačkog, prema poslu se odnosim kao Nemci."

jul, 2015. godine

Ja (čitam E-mail od škole Kontext) : „Pošaljite vašu biografiju sa slikom...“ (kucam odgovor) „Zovem se Milica Hrnjazović. Nakon osnovne škole, upisala sam gimnaziju...“

Maja Koroleva

Engleski jezik

Bio je to reklo bi se sasvim običan dan, ali kao i svaki majski dan po nečemu čaroban i neponovljiv, taj 15. maj 1980. godine. Dan kada sam se rodila. Svet oko nas se tih godina menjao, a ja sam odrastala krijući se u magičnom svetu bioskopskih sala, sanjajući da postanem filmski kritičar. I umesto da krenem stopama Majka Lija, mene je Džojs odveo ka Filološkom fakultetu u Beogradu, do odseka za engleski jezik i književnost. I tako je sve počelo.

„Sentimentalno putovanje“.

Dablin je naša prva stanica. Postoje tri stvari koje ne možete a da ne zavolite u Dablinu – travu boje smaragda, „Guinness“ pivo i časove gospođice Moran. Prve dve su već stekle svetsku slavu, a po čemu je ova treća posebna? U toj magičnoj učionici družilo se, diskutovalo, pevalo, igralo, smejalo, a ponekad i plakalo, a sve u cilju učenja, što me je potpuno oduševilo.

Druga stanica – Pančevo. Povratak u rodni grad, nekoliko godina lutanja u državnom obrazovanju i rađanje ideje o profesionalnom razvoju.

Treća stanica je Kremlj - babuške, votka, Lenjin, surova ruska zima simboli su Moskve. Ali za mene je najznačajnija Tverska ulica u kojoj se nalazi BKC-IH škola u kojoj ne samo da sam završila „čuveni“ CELTA kurs već i stekla prvo, pravo, neprocenjivo iskustvo rada u učionici. I tada sam shvatila da sam krenula pravim putem. Izuzetni i radoznali studenti, kreativni i ljubazni nastavnici, police pune ideja, seminari, radionice, konferencije – e tako sam ja zamišljala pravu školu!

I kada me je ruska zima slomila, ja sam krenula nazad u domovinu u potrazi za istom takvom školom. Sudbina je verovatno umešala svoje prste kada sam se jednog oktobarskog popodneva našla ispred škole Kontext, moje za sada poslednje stanice.

Kada pomislim na Kontext, setim se one – Svaka ptica, svome jatu... A šta mi tamo radimo, pitate se? Pa družimo se, diskutujemo, pevamo, igramo se, smejemo, ponekad i plačemo, a ponajviše učimo!

Milica Rakić

Engleski jezik

Rođena sam 11. oktobra 1980. godine. Na taj dan dvojica sovjetskih kosmonauta okončali su dotad najdužu misiju u kosmosu, nakon što su proveli 185 dana u svemiru na brodu „Saljut 6“. Na isti taj dan 1939. godine, grupa američkih naučnika, među kojima i Albert Ajnštajn, obavestili su predsednika SAD Frenklina D. Ruzvelta o mogućnosti proizvodnje atomske bombe, a 1963. okončana je velika ljubav između francuske pevačice Edit Pjaf i francuskog pisca, slikara i režisera, Žana Koktoa, kada su oboje umrli prirodnom smrću u razmaku od svega nekoliko sati.

Osvrćem se na ove događaje bez pretenzija da svojoj biografiji dam veći značaj. Dovoljno mi je i to što sam svojim dolaskom na svet naterala rođenog oca da studije privede kraju, a babu da se drage volje penzioniše sa mesta profesora kako bi uživala u gajenju unuke. Ovu profesorsku tradiciju, koju je u porodici započeo moj pradeda početkom 20. veka, preko babe i dede, oca i majke, iz vremena pre nego što su uplovili u druge vode, sasvim sam slučajno nastavila i ja početkom 21. veka. Tada mi je pružena šansa da se pridružim Kontext-u čiji sam deo i zvanično postala nakon otprilike 40 sati workshop-ova, warmer-a, brainstorming-a, roleplay-eva, feedback-ova i bar još toliko sati početničke treme. Svemu tome je naravno prethodio Filolološki fakultet u Beogradu, Katedra za engleski jezik i književnost.

U međuvremenu, pronašla sam se u profesiji u kojoj sam se slučajno obrela. Srećom, sve se desilo u školi u kojoj sam želela da budem, sa prijateljima a ne samo kolegama.

Ne bih bila prava teacher-ka kad ne bih spomenula i svoje učenike, koji me i dalje dovode do suza. Svašta lupe, ali svašta i ubodu. Jezik je živa stvar, izmišlja se u hodu. Posle 11 godina karijere, već bih mogla da napišem bar dve knjige i 12-ak scenarija. Zbog toga im se ovom prilikom zahvaljujem.

Aleksandra Kovačević

Engleski jezik

Rođena sam u Beogradu 2.jula 1962. godine. Članovi moje porodice su, uglavnom, bili prosvetni radnici, obe bake su bile učiteljice, a ostali članovi, profesori matematike. Tako sam ja pohađala Matematičku gimnaziju u Beogradu. Porodica je naime odlučila da je to najbolji put za mene, iako su meni jezici, uključujući i sprski jezik, išli u osnovnoj školi isto tako dobro kao i matematika, ako ne i bolje.

Posle završene Matematičke gimnazije opredelila sam se za studije građevine, opet uz blago insistiranje familije. Paralelno sam se bavila jezicima kao hobijem, nemačkim koji sam učila od malih nogu, a kasnije i engleskim. Posle završenog fakulteta i kratkog rada u struci dobila sam posao u nemačkoj firmi BASF, predstavništvo u Beogradu, gde sam radila 12 godina kao asistent prodaje.

Sticajem okolnosti posle rada u BASF-u obrela sam se u Austarliji gde sam radila kao inženjer za budžet i paralelno usavršavala svoje znanje engleskog jezika. Između ostalog, položila sam Cambridge CPE ispit, a zatim i ispit CELTA, koji me kvalifikuje da podučavam engleski kao strani jezik.

Posle 12 godina provedenih u Australiji, ponovo živim i radim u Beogradu, ovog puta kao profesorka engleskog jezika. Na oglas škole Kontext prijavila sam se u septembru 2014. godine kada sam i počela da radim. Poziv profesora me ispunjava jer volim da pomognem ljudima ukoliko mi je data prilika. Ta sklonost zajedno sa ljubavlju za jezike je moja glavna motivacija.

Rad u školi Kontext volim zbog toga što su učenici veoma fini i obrazovani mladi ljudi. Trudim se da ih dobro upoznam kao ličnosti i da ih poštujem. Isto tako, tražim načine da im znanje prenesem na pristupačan i zanimljiv način, i pronadjem ravnotežu između održavanja discipline i prijatne atmosfere u učionici.

Pored toga, kolektiv je sjajan i osećam se veoma dobro kada sam u Kontext-u.

Ana Maria Ardeljan

Engleski jezik

Rođena sam 26. septembra 1984. godine. Poreklom sam iz manjeg mesta nadomak Pančevu po imenu Banatsko Novo Selo. Tamo sam pohađala osnovnu školu na maternjem rumunskom jeziku nakon čega sam školovanje nastavila u najboljoj gimnaziji na svetu – gimnaziji „Uroš Predić“ u Pančevu.

Budući da sam od malena obožavala ctane filmove na engleskom jeziku i uvek se nervirala zbog sinhronizacije, slušala isključivo muziku na engleskom jeziku, izbor koji sam napravila i zbog kog se nikad nisam pokajala bio je logičan. Otišla sam na Filološki Fakultet u Beograd i studirala engleski jezik.

Poslednjih sedam godina moje radno mesto je u učionici. Iskustvo sam sticala kako u državnim tako i u privatnim školama, u zemlji i inostranstvu. Svoj prvi kontakt sa učionicom, iz perspektive nastavnika, ostvarila sam u Kanadi. Ondašnji specifičan pristup obrazovanju uticao je na formiranje moje nastavničke ličnosti. Koristila sam naučeno u radu sam decom u osnovnoj školi kao i u radu sa odraslima. Naravno, svoje metode sam pospešivala i nadograđivala i to nikada neću prestati da radim.

Nastojim da svojim učenicima ne pružim samo znanje već pokušavam da im dočaram lepotu engleskog jezika kako bi ga doživeli i zavoleli na isti način kao i ja.

Dolazak u Kontext, stoga, nisam videla samo kao novi posao već kao mesto na kom će učenici takvu ljubav i razviti zbog toga što zaposleni u ovoj školi nisu samo kolege i nastavnici već i sjajni drugari.

Bojana Đermanović

Nemački jezik

Rođena sam 9. maja 1980. Osnovnu školu i Filološku gimnaziju (smer engleski jezik i književnost) završila sam u Beogradu. Studije translatologije u Beču (opa, eto ga nemacki!). :)

Nekoliko godina provela sam u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju i Organizaciji Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj, u sektoru za menadžment. Savrsen studentski posao! Shvatila da je to ipak samo za studente i da želim da radim ono za šta sam se i školovala – prevođenje. Igrom slučaja ni pedagoški rad nije mogao da me zaobidje.

Tu sam shvatila koliko mi znači energija koju mi crpite VI! Dragi polaznici! Ali mi je neizmerno i vraćate. :) A Kontext je mesto gde je protok pozitivne energije neprestan! U Kontext-u predavači imaju slobodu, naša reč se uvažava, ali se istovremeno međusobno savetujemo, dogovaramo i podržavamo.

Polaznici su nam motivisani i vredni, a kad neko zapne, ostatak grupe ga prosto natera da se podigne! Druženja koja organizujemo i u okviru kolektiva i sa đacima su događaji kojima se svake godine radujemo iznova! Prećutno rivalstvo među predavačima u tim prilikama donosi samo još bolje rezultate na internim takmičenjima, a sve rezultira fundiranim i odličnim znanjem naših polaznika. Sve to me jako čini srećnom i ponosnom što sam deo Kontext-ovog tima. Ima li čega lepšeg od takvog radnog mesta?

Usput sam završila Goethe kurs za nastavnike Blended Learning i postala konsultant za nemački jezik u Adecco Serbia. U oblasti prevođenja bliska mi je pravna terminologija i međunarodni odnosi.

U slobodno vreme kradem od sina papire, makaze, lepak i ostale igračke!

Dobrila Dimitrijević

Nemački jezik

Rođena sam i odrasla u Beogradu, i još uvek sam „mlad“ predavač, ali ne dozvolite da vas to prevari. Zaljubljenik sam u strane jezike i kulture - govorim nemački, engleski i italijanski.

Nakon završene germanistike počela sam da predajem nemački u gimnaziji i toliko mi se dopalo da ne mogu više da zamislim drugačiji dan od onog ispunjenog smehom, energijom, neiscrpnim idejama i prijatnom atmosferom.

Rad sa ljudima me opušta, ali istovremeno predstavlja izazov - iznova motivisati učenike i ići u korak sa dešavanjima u svetu otvorenih očiju i srca je za mene moguće samo ako i ja mogu da učim od svojih učenika - što mi škola Kontext omogućava.

Dragana Janičić

Engleski jezik

Zaljubila sam se u svoj poziv i zarazila savremenim pristupom u nastavi i učenju na CELTA kursu u Londonu, 2006. godine.

Radila sam u školi u Moskvi i Gruziji sa različitim uzrastima i nivoima znanja. U Beogradu sam od 2009. godine, od kada i radim u Centru za strane jezike „Kontext“, gde sam trenutno zadužena za pripremanje studenata za polaganje Kembridž ispita i TOEFL-a.

Osim u učionici, radila sam na projektu „Druga šansa“ i sarađivala sa ZVKOV-om u izradi standarda za obrazovanje odraslih. Na oba projekta radila sam i obuku nastavnika.

Raduje me što ćemo da se družimo i učimo zajedno. :)

Goran Maljan

Švedski jezik

Rođen sam 4.5.1987. godine, a osnovne i master studije završio sam na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde trenutno radim doktorat o učenju švedskog kao stranog jezika.

Iako je moja ljubav prema švedskom i Švedskoj započela u Beogradu, svoju struku „brusio“ sam i na Univerzitetu u Upsali i stokholmskom Centru za izučavanje dvojezičnosti. Nastava švedskog mi, stoga, omogućava ne samo da se stručno usavršim, već i da približim Švedsku i Skandinaviju ljudima u Srbiji – najlepši osećaj je kada vidim svoje učenike kako sklapaju svoje prve rečenice na švedskom i uče o kulturi i životu jedne egzotične i malo poznate zemlje.

Osim jezika, u Švedskoj ima mnogo toga lepog – priroda, muzika, hrana, klima (švedska leta su prelepa!) – a ako nekog zanima još nešto o ovoj zemlji ili ako želi da vidi kako se strani jezik, timski rad i druženje rade na skandi način, slobodno neka svrati u Kontext.

Jelena Loma

Norveški jezik

Rođena pre 33 godine u Beogradu, gde, što sticajem okolnosti, a što ličnim izborom, prođoh kroz razne stupnjeve obrazovanja izraženo filološke orijentacije, menjajući u tom procesu fokus sa francuskog jezika na engleski, a sa ovog pak na norveški.

Za sve to vreme nailazila sam na izuzetne predavače različitih jezika i pristupa od kojih sam, nadam se, ponešto preuzela i u svom radu. U jednom trenutku rešila sam da sa prakse pređem na teoriju, i sa Univerziteta u Beogradu u Novi Sad, kako bih pohađala doktorske studije lingvistike na tamošnjem Filozofskom fakultetu.

Godišnje prevedem i pokoju knjigu sa norveškog ili nekog od srodnih mu jezika.

Odmah po završetku studija počela sam da predajem norveški na matičnom Filološkom fakultetu, gde sam ostala nekoliko godina – sve dok su pristizali novci iz državne kase. Naglim prelaskom na drugu stranu katedre naučila sam da se zajedničkom poduhvatu učenja jezika može posvetiti sasvim ozbiljno čak i u jednoj drugarskoj i neautoritativnoj atmosferi i tog se stanovišta držim i danas. Stoga, najsrećnija sam kada moji đaci postanu dobri drugari, jer – ko rado ćaska među sobom, činiće to na bilo kom jeziku. No, vredi naglasiti, druženje i ćaskanje ne isključuju i redovno obavljanje domaćih zadataka, naprotiv.

U Kontext-u radim od početka 2012. godine i smatram da škola predstavlja idealnu kombinaciju opuštene atmosfere i ozbiljnog, osavremenjenog pristupa učenju jezika.

Jelena Marković

Engleski jezik

Rođena sam 10. juna 1983. u Pančevu. Osnovne i master studije završila sam na Filološkom Fakultetu u Beogradu, a od septembra 2005. radim kao profesorka engleskog jezika.

Prvi posao je bio u mom rodnom gradu, gde sam se i prvi put susrela sam profesijom predavača.

Zatim, odlazim u Kinu gde nastavljam da se bavim podučavanjem engleskog jezika. Rad na australijskom fakultetu u Kini mi je dosta pomogao da usavršim tehnike predavanja, naročito metodiku poboljšanja izgovora kod azijskih studenata.

Put me dalje vodi u Izrael, gde u Tel Avivu radim za domaće i međunarodne korporacije i ambasade. Ovog puta podučavam poslovni engleski.

Nakon stečenog novog iskustva u predavanju, vraćam se u Srbiju, u Kontext, gde primenjujem stečeno iskustvo sa dva kontinenta.

Jim Dougherty

Engleski jezik

Name: Jim Dougherty

Date of Birth: 16 December, 1980

Hometown: Jefferson Township, New Jersey U.S.A.

I grew up in north-west New Jersey, a rural area full of natural beauty; this influenced me to study Environmental Science at Stockton State University. After earning my bachelor’s degree, I decided to pursue a bachelor’s degree in Secondary Education as well.

After graduation, I moved to a remote Yup’ik Eskimo community in western Alaska, where I taught a variety of subjects at Emmonak High School; these 2 years were the beginnings of my teaching career.

Following a year in Philadelphia, organizing casino employees into labor unions, I moved to Korea. I spent three years in Korea, teaching in an English immersion kindergarten. After Korea, I returned briefly to the states, and then went on to the University of Tabuk, Saudi Arabia, employed as a professor of English. While the opportunity to work in a University setting was exciting and challenging, there were aspects of living in that country that did not suit me.

I came to visit Serbia while on a semester break; I found it so pleasant that I submitted my resignation at Tabuk. I have remained in Belgrade since that time, over two years ago, and I am truly enjoying my experience here.

Working at Kontext affords me the opportunity to collaborate with some amazing educational professionals, as well as meet, interact with, and assist, some of the finest learners in this city. I appreciate the opportunity to be involved in such a productive learning environment.

Milena Podolšak

Švedski jezik

Rođena sam 1986. godine u Beogradu.

Da će mi jezici biti životni poziv odlučila sam još u osnovnoj školi, te je moj sledeći korak naravno bio da upišem Filološku gimnaziju. U njoj mi se (niotkuda!) rađa ljubav prema Skandinaviji i skandinavskim jezicima koju sam „ozvaničila“ 2005. godine upisivanjem skandinavisitike na Filološkom fakultetu, smer švedski jezik.

Nakon nekoliko kraćih putešetvija po Švedskoj i Finskoj, dobila sam stipendiju Švedskog instituta i tako sam se uputila na krajnji Sever gde sam provela četiri predivna meseca usavršavajući se.

Odmah po povratku javile su se ponude za prevođenje, ali i za posao profesorke u školi Kontext. Podučavajući švedski, otkrila sam čar ovog poziva. Mogućnost da u drugim ljudima probudim interesovanje za ovaj melodični jezik i ovu daleku, bajkovitu zemlju, ispunjava me iz dana u dan.

Radeći u Kontext-u ispekla sam profesorski zanat, ali istovremeno i mnogo naučila od svojih znatiželjnih učenika.

Neopisiv je osećaj kada vidim da neko ko do pre samo mesec dana nije znao ni reč švedskog, sada može da se sporazume u jednostavnoj govornoj situaciji. Radujem se pri pomisli da će taj neko otići u Švedsku i tamo moći da primeni ono što je naučio.

Što bi Šveđani rekli: „delad glädje är dubbel glädje“ (podeljena radost je dvostruka radost). :)

Nena Turopoljac

Nemački jezik

Rođena sam u 10. marta 1989. godine u Hrvatskoj od oca rođenog u gradiću gde izvire Dunav i majke nastavnice nemačkog. Shodno tome, govorila sam da nikada neću biti nastavnica, a pogotovo ne nemačkog. Kako samo nisam imala pojma.

Osnovne studije germanistike, a potom i master, završila sam na Filološkom fakultetu u Beogradu. Još od gimnazijskih dana učestvovala sam u projektima nemačke organizacije IFA, mnogim seminarima, radionicama i letnjim školama, projektu Ministarstva omladine i sporta. Počela sam da radim još dok sam studirala i zaljubila se u posao.

Većina ljudi ima određenu averziju prema nemačkom. Moj posao nije samo da ih naučim jeziku, već i da im pokažem koliko je nemački zapravo divan i logičan jezik i da im prenesem makar trunčicu ljubavi koju ja osećam prema njemu ili u najgorem slučaju da otklonim tu averziju. Jezik se uči kroz priču, tako da moji učenici još od početnog nivoa uče da se sporazumevaju uz pomoć dijaloga i igrica. Moj zadatak je takođe upoznavanje ljudi sa nemačkom kulturom, tradicijom, njihovim običajima i načinom života.

Ako ste ikada ušli u Kontext, jasno vam je zašto ga volim. Pored rada u opuštenoj, ali radnoj atmosferi, upoznajem toliko divnih, pametnih, motivisanih, radnih ljudi i onih koje takvima učinim, koji čine moj posao najboljim i moj dan lepim.

Polina Milojević

Ruski i danski jezik

Rođena sam 30. septembra 1991. godine. Završila sam Filološku gimnaziju u Beogradu – smer za japanski jezik, a posle toga Filološki fakultet – smer za skandinavske jezike i književnost. Poslednje dve godine fakulteta studirala sam u Kopenhagenu, kada sam dobila stipendiju danske vlade.

Od detinjstva tečno govorim ruski i engleski, a u školi stranih jezika „Kontext“ podučavam ruski jezik. Pored toga, podučavam i danski jezik i bavim se prevođenjem. Veoma volim svoj posao, ispunjava me i čini srećnom. Jako me raduje kada moji učenici napreduju i trudim se da svaki čas bude raznovrstan i zanimljiv.

Veoma mi se sviđa da radim u Kontext-u pre svega jer na času vlada pozitivna atmosfera kroz koju ispunjavamo visoka očekivanja. Svi učenici su se sprijateljili, tako da smo kao jedna velika porodica. Takođe, i profesori su međusobno u jako dobrim odnosima, veoma ljubazni i profesionalni.

Ipak, najviše od svega me raduje kada vidim da se moji učenici, koji su pre samo nekoliko meseci bili apsolutni početnici, služe ruskim, jako lepo čitaju i pišu, a takođe znaju mnogo o ruskoj književnosti, kulturi i istoriji.

Radoš Kosović

Norveški jezik

Rođen sam 1984. u Beogradu, gde sam i proveo najveći deo života i završio klasični smer Filološke gimnazije. Studije skandinavskih jezika i književnosti završio sam na Filološkom fakultetu.

Prvi ozbiljniji raskid s Beogradom i ovdašnjim školskim sistemom došao je s postdiplomskim studijama u malom i začuđujuće toplom Kristijansandu, na jugu Norveške, gde se nalazi odsek za nordijske studije Univerziteta u Agderu.

Pre, posle i u međuvremenu, pisao sam eseje, beletristiku, prevodio norvešku i dansku književnost, ukratko, bavio se rečima na različite načine. Nastava jezika bila mi je i ostala večiti pratilac, a u jednom trenutku sam se našao s one strane katedre i na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Ima sličnosti između norveškog krajolika i rada s učenicima: oba imaju svojih uspona i padova, ali oba su lepa i meni vrlo draga.

U pravom kontekstu reči, pojave, postupci postaju jasniji. Kontext je važan.

Sanja Savičić

Engleski jezik

22.avgusta 1984. godine rodila se mala Sanja i čim je savladala dubak i porasla dovoljno da dohvati daljinski upravljač, otkrila je Cartoon Network i Disney crtaće. Ubrzo joj je dosadilo da dok gleda ,,Malu Sirenu’’ peva izmišljene reči pa je obećala sebi da će pevati bolje od Ariel i pričati engleski bolje od Dexter-a i Didi. I, tada je sve počelo.

Završila sam osnovnu i muzičku školu, a zatim gimnaziju i srednju muzičku u Pančevu. Imeđu dve ljubavi, izabrala sam ljubav prema jeziku i završila Filološki fakultet u Beogradu. Međutim, nisam se odrekla ni muzike - pevam u jazz bendu.

Pre nego što sam počela da radim u Kontext-u, vodila sam radionice za decu sa posebnim potrebama i provela pet meseci radeći u Americi gde sam stekla iskustvo u radu sa ljudima i usavršila jezik. Ta iskustva sada delim sa svoijm učenicima i pomažem im da nauče engleski ( ne samo da bi razumeli crtaće J ), a oni u meni iz časa u čas bude kreativnost i podsećaju me zašto sam odabrala ovu profesiju.

Sara Pokrajac

Engleski jezik

U Kontext-u me zovu teacher Sara.

Rođena sam 16.9.1984.godine i odrasla sam u Kovinu. Kada sam bila mala, glavna preokupacija mi je bila da naučim engleski i da sviram klavir, pa sam posle škole ponedeljkom i sredom trčala na časove engleskog, a utorkom i petkom u muzičku školu.

Kasnije je došlo vreme da upišem fakultet i engleski je pobedio! Odabrala sam Filološki fakultet, a muzika je ostala hobi. Čim sam diplomirala i postala master engleskog jezika i književnosti, počela sam da radim kao profesorka i od prvog dana znala sam da je to bio pravi izbor.

U toku svoje dosadašnje karijere imala sam priliku da radim sa predškolcima i srednjoškolcima, a trenutno, uz Kontext, radim i u jednoj osnovnoj školi u Beogradu. Bez sumnje -Kontext je my favourite! Tu sam od 2011. godine i svakodnevno uživam sa đacima – zajedno učimo, smejemo se, pa opet učimo, a povremeno osvojimo i po koju tortu na godišnjem karaoke takmičenju naše škole.

Nakon svakog održanog časa, moji đaci i njihov napredak mi iznova dokazuju da je posao koji radim najbolji posao na svetu!

Sofija Christensen

Norveški jezik

Rođena sam 1984.godine, a 2003. sam čudnim sticajem okolnosti odlučila da studiram norveški jezik, o kom tada nisam znala ništa. Ubrzo, norveški jezik i neobična slova Æ, Ø i Å postala su deo moje svakodnevice. Do danas ne prestajem da učim o Norveškoj i uskoro bi trebalo da odbranim doktorat o romanima iz ove zemlje.

Radila sam u mnogim školama jezika, povremeno prevodila i putovala Norveškom, predavala na grupi za skandinavistiku i skrasila se u Kontext-u.

Kada podučavam jezik uvek imam utisak da prisustvujem čudu. Polaznik koji je na početku jedva sricao „noršk“ umesto pravilnog „nošk“ ubrzo može (često na svoje zaprepašćenje) da raspravlja o filmovima, vrstama kafa i kolača u „Moskvi“, razlikama između norveških i srpskih svadbi i kulinarskih specijaliteta, sve dok se sasvim ne opusti i krene da priča viceve na norveškom. Ovaj postupni preobražaj je zadivljujuć i čini me ponosnom na svakog pojedinačnog polaznika.

Baš zato volim da radim u Kontext-u. To je jedna od retkih škola gde cilj nije „preći knjigu“, već razviti trajno i aktivno znanje jednog jezika i ljubav prema manje poznatoj kulturi kakva je Norveška. Kontext neguje čudo učenja jezika.

Uporedna tabela sa CEFR nivoima

CEFR opisuje znanje stranog jezika na šest nivoa: A1 i A2 , B1 i B2 , C1 i C2. Takođe definiše tri 'plus' nivoa (A2+ , B1+, B2+). Na osnovu empirijskih istraživanja i opsežnih konsultacija, ova šema omogućava poređenje testova i preglede bez ograničenja kao što su jezici ili državne granice. Najvažnije, CEFR tabela pruža osnov za priznavanje kvalifikacija jezika i na taj način olakšava obrazovnu i profesionalnu mobilnost.

O kursu

Kome je kurs namenjen?

Deci od 4 do 12 godina

Kako se nastava realizuje?

Po grupama od 6-10 polaznika, minimalna grupa za decu je 4 polaznika.

Kada kurs počinje?

Zimski semestar – poslednja nedelja septembra.

Prolećni semestar - poslednja nedelja februara.

Letnji semestar - nema upisa za dečje kurseve.

Tačne informacije o upisu za školsku 2015/16 pogledajte ovde.

Šta ako se ne prijavite na vreme?

Polaznici koji zakasne na upis i imaju potrebno predznanje mogu se priključiti nastavi najkasnije mesec dana nakon početka kursa.

Koliko traje semestar?

Semestar od 30 časova traje 15 nedelja.

Kako je nastava organizovana?

Termini održavanja nastave: 10.00; 11.45; 13.15; 15.00; 17.00; 18.45

Radnim danima i subotom: 2x1 čas od 45 minuta nedeljno.

VAŽNO: Deca na ovom uzrastu moraju imati časove najmanje dva puta nedeljno sa pauzom od bar jednog dana između časova.

Raspored časova se usklađuje sa obavezama dece.

Cene

Naše cene jesu niske ali mi nismo „jeftina“ škola. Poštujući princip da pravo na dodatno obrazovanje pripada svakom čoveku, formirali smo minimalne moguće cene za naše kurseve.

Ne obećavamo da ćete jezik naučiti za 15 dana, niti sertifikate delimo svakome ko je izmirio dugove do prvog u mesecu. Mi ne kupujemo poverenje sitnicama, niti svoje polaznike guramo linijom manjeg otpora.

Ukazano poverenje pravdamo na drugi način. Olakšavamo vam tamo gde treba i gde to i očekujete – u efikasnom učenju jezika. Zato nas i birate!

Beograd

Kvalitet u obrazovanju uvek ima cenu, a mi smo se potrudili da pokažemo kako razlika u ceni nužno ne mora govoriti o kvalitetu.

Cene kurseva stranih jezika u Centru Kontext prihvatljive su najvećem broju polaznika, ali i neophodne za kvalitetno odvijanje procesa nastave i prenosa znanja.

*Cene su izražene u evrima. Uplata se vrši u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po prodajnom kursu Narodne banke Srbije.

Popusti i olakšice:

Plaćanje na četiri mesečne rate.

10% popusta za uplatu punog iznosa školarine u roku od dve nedelje nakon početka kursa.

10% popusta za članove porodice.

10% popusta za polaznike koji upišu dva jezika.

Popust za nezaposlene.

Maksimalan popust je 20%

U cenu kursa je uračunato:

Pisani (online) i usmeni ulazni test,
nastava, redovno praćenje napretka i izveštavanje tokom kursa,
završni test i sertifikat o završenom nivou,
vannastavne aktivnosti.

Udžbenici nisu uračunati u cenu.

Za detaljnije informacije, kao i za informacije o cenama specijalizovanih kurseva stranih jezika, korporativne jezičke obuke ili vikend nastave budite slobodni da nas kontaktirate.